Mozda danas, mozda nikad!

Evo, postoji milion i jedan primer licemerja u danasnjem svetu, i neverovatno koliko su ljudi postali dvolicni, i koliko se trude da budu jedno, a ustvari su drugo (ponekad cak i trece).
Recimo, pre neki dan vidim ulicom ide mrgud od 100 kila misica, celav, iztetoviran, u "macho" uniformi sa 10-tak pirsinga. Ide sa devojkom/prijateljicom/necim lepsim od njega. I prica ni manje i sest, nego o Harry Potteru. Mrgud prica o Harry Potteru. Ma nije nego. I prema kome je onda on neiskren? Zar je toliko tesko biti jedan u zivotu i voditi jedan zivot? Da ne kazem, biti svoj?
Sto me odmah prebacuje na temu mode. Kome sluzi moda, i ciji je on istrument? Koliko neko treba biti glup pa kupiti nesto sto svi nose, i jos biti srecan zbog toga, i reci, "pa ja sam po modi". Sta je bre to?? Platim 300% vecu cenu zato sto je gospodin Taccini dao da se njegovo ime usije na rever majice. Danas je umetnost i prava vestina biti poseban i originalan. A sve sto treba da radimo je da budemo iskreni prema sebi i ostalima.
Svedoci smo da ljudi stupaju u odnose iz cistih materijalnih interesa. Svedoci smo masovne rasprodaje licnih osecanja i emocija. Na sta je Elvis mislio kada je pevao "Always on my mind"? Njegov licni odnos sa zenom je postala pesma koju pevaju milioni. Da li je to dobro ili lose, sad se pitam? Licno nikada ne bih voleo da moje licne pesme pevaju i znaju napamet ljudi za koje ona nije namenjena.
Primerja licemerja nikad dosta. Evo navescu samo jednu rec - politicar. I sve je jasno. Biti politicar znaci biti licemer. To im je posao. Jedno pricati a drugo raditi. Plate poslanika se povecavaju na 1500 evra. To nije losa para. Prosecna plata u Srbiji je 210 evra. To je pet sedam puta manje. A razlog je vrloooo ocigledan - korupcija. Bas lepo mi resavamo probleme korupcije. Time kazemo, ljudi su stoka, ljudi su po prirodi stvari korumpirani, i moramo da im povecamo plate da ne bi bili primorani da uzmu mito. Licemerje. Ako si posten, takav si. Mito se ne uzima ako si posten. Mito se uzima ako si neposten, i mito se uzima ako si primoran, odnosno ako ti je zivot ugrozen u slucaju da ne uzmes mito.
Problem je razlikovati postenog od licemera. Recimo, Mile Dragic. Licemer. 100% sigurnost. Mozda nije tako ocigledno, ali da se naslutiti iz njegovog nastupa, i iz njegovog mukom izboranog lica. Ako pomislim na lopova, pomislim na nekoga ko izgleda kao Mile Dragic. Uostalom, covek je nazvao svoje preduzece po svom imenu. Preduzece "Mile Dragic." Koliko neko mora biti veliki egoista i antitalenat pa da tako nazove preduzece. Barem nije licemerno ako nista drugo.
Ovih dana imamo i korumpirane sudije. Najgori sljam naseg drustva. Sudstvo je nesumnjivo najvazniji deo nacije i osigurac protiv gamadi kakve imamo previse. Sve dok imamo takve sudije, uvek ce u pravu biti anarhisti i nihilisti i pesimisti i paranoici kakvih se gnusam. Price da mocnici mogu da ti urade bukvalno sve ako zele onda se pokazuju ispravnim.
Pogledajte, zar je tesko ljudima da kazu: "Ne dajem pare sirotinji, ne dajem pare bolesnoj deci, ne dajem pare prosjacima, ne dajem pare za obnovu tornja!" Ne, nego ima onih koji i pored toga sto nikada nisu paru dali, iz interesa uvek kazu suprotno. A ima i obrnutih primera - zivela skromnost. U oba slucaja je licemerje, odnosno neiskrenost.
Kad sam se vec dotaknuo tornja, moram da stavim do znanja koliko mi je nelogicno sve sto doticni gospodin Ilic zaduzen za investicije od kapitala radi po tom pitanju. Zar ih stvarno nije sramota da idu na kartu "narod uvek da pare", pa cak i za tu glupost kakva je toranj na Avali? Neverovatno je samo koliko ce donacija gospodin Ilic da dobije, i koliko toga naravno nece biti iskorisceno za granju tornja. Licemerje prve klase.

U osnovi svega je vaspitanje. Biti licemer nije samo po sebi, kao ni biti lazov, kao ni biti neposten. Sve se to stekne kroz godine odrastanja. Izgleda da je u Srbiji velika retkost biti kvalitetan roditelj i nauciti decu da je lagati isto sto i nepostovati, sto vodi do licemerja.