Mozda danas, mozda nikad!
Monday, September 26, 2005
Drago mi je, licemer
Evo, postoji milion i jedan primer licemerja u danasnjem svetu, i neverovatno koliko su ljudi postali dvolicni, i koliko se trude da budu jedno, a ustvari su drugo (ponekad cak i trece).
Recimo, pre neki dan vidim ulicom ide mrgud od 100 kila misica, celav, iztetoviran, u "macho" uniformi sa 10-tak pirsinga. Ide sa devojkom/prijateljicom/necim lepsim od njega. I prica ni manje i sest, nego o Harry Potteru. Mrgud prica o Harry Potteru. Ma nije nego. I prema kome je onda on neiskren? Zar je toliko tesko biti jedan u zivotu i voditi jedan zivot? Da ne kazem, biti svoj?
Sto me odmah prebacuje na temu mode. Kome sluzi moda, i ciji je on istrument? Koliko neko treba biti glup pa kupiti nesto sto svi nose, i jos biti srecan zbog toga, i reci, "pa ja sam po modi". Sta je bre to?? Platim 300% vecu cenu zato sto je gospodin Taccini dao da se njegovo ime usije na rever majice. Danas je umetnost i prava vestina biti poseban i originalan. A sve sto treba da radimo je da budemo iskreni prema sebi i ostalima.
Svedoci smo da ljudi stupaju u odnose iz cistih materijalnih interesa. Svedoci smo masovne rasprodaje licnih osecanja i emocija. Na sta je Elvis mislio kada je pevao "Always on my mind"? Njegov licni odnos sa zenom je postala pesma koju pevaju milioni. Da li je to dobro ili lose, sad se pitam? Licno nikada ne bih voleo da moje licne pesme pevaju i znaju napamet ljudi za koje ona nije namenjena.
Primerja licemerja nikad dosta. Evo navescu samo jednu rec - politicar. I sve je jasno. Biti politicar znaci biti licemer. To im je posao. Jedno pricati a drugo raditi. Plate poslanika se povecavaju na 1500 evra. To nije losa para. Prosecna plata u Srbiji je 210 evra. To je pet sedam puta manje. A razlog je vrloooo ocigledan - korupcija. Bas lepo mi resavamo probleme korupcije. Time kazemo, ljudi su stoka, ljudi su po prirodi stvari korumpirani, i moramo da im povecamo plate da ne bi bili primorani da uzmu mito. Licemerje. Ako si posten, takav si. Mito se ne uzima ako si posten. Mito se uzima ako si neposten, i mito se uzima ako si primoran, odnosno ako ti je zivot ugrozen u slucaju da ne uzmes mito.
Problem je razlikovati postenog od licemera. Recimo, Mile Dragic. Licemer. 100% sigurnost. Mozda nije tako ocigledno, ali da se naslutiti iz njegovog nastupa, i iz njegovog mukom izboranog lica. Ako pomislim na lopova, pomislim na nekoga ko izgleda kao Mile Dragic. Uostalom, covek je nazvao svoje preduzece po svom imenu. Preduzece "Mile Dragic." Koliko neko mora biti veliki egoista i antitalenat pa da tako nazove preduzece. Barem nije licemerno ako nista drugo.
Ovih dana imamo i korumpirane sudije. Najgori sljam naseg drustva. Sudstvo je nesumnjivo najvazniji deo nacije i osigurac protiv gamadi kakve imamo previse. Sve dok imamo takve sudije, uvek ce u pravu biti anarhisti i nihilisti i pesimisti i paranoici kakvih se gnusam. Price da mocnici mogu da ti urade bukvalno sve ako zele onda se pokazuju ispravnim.
Pogledajte, zar je tesko ljudima da kazu: "Ne dajem pare sirotinji, ne dajem pare bolesnoj deci, ne dajem pare prosjacima, ne dajem pare za obnovu tornja!" Ne, nego ima onih koji i pored toga sto nikada nisu paru dali, iz interesa uvek kazu suprotno. A ima i obrnutih primera - zivela skromnost. U oba slucaja je licemerje, odnosno neiskrenost.
Kad sam se vec dotaknuo tornja, moram da stavim do znanja koliko mi je nelogicno sve sto doticni gospodin Ilic zaduzen za investicije od kapitala radi po tom pitanju. Zar ih stvarno nije sramota da idu na kartu "narod uvek da pare", pa cak i za tu glupost kakva je toranj na Avali? Neverovatno je samo koliko ce donacija gospodin Ilic da dobije, i koliko toga naravno nece biti iskorisceno za granju tornja. Licemerje prve klase.
U osnovi svega je vaspitanje. Biti licemer nije samo po sebi, kao ni biti lazov, kao ni biti neposten. Sve se to stekne kroz godine odrastanja. Izgleda da je u Srbiji velika retkost biti kvalitetan roditelj i nauciti decu da je lagati isto sto i nepostovati, sto vodi do licemerja.
Wednesday, September 21, 2005
Dobrodosli u zemlju kosarkaske blamaze
Kao sto bi rekao jedan virtualni nepoznanik, stvarno, nek ste dobrodosli na moj blog, i u moju zemlju basketarske blamaze. Veseli ljudi, fini vatrogasci pikaju basketaru dok gore kuce, momci rasturaju crkveni mural kad promase kos, a selektor shef Zelimir se dernja na novinare, opet.
-----
Za pocetak:
Konferencija za stampu ala Zeljko Obradovic
-----
Da vidimo, rekapitulacija, hmmm... Poraz, Spanija, dosta poena razlike. Pobeda Izrael, to je bilo ubedljivo i sigurno protiv velesile. Pobeda, Letonija, nesto, Leto..., nesto, ... , oni imaju valjda tamo koseve... I onda ta sila Francuska od koje drhte i takve reprezentacije kao sto su Portoriko i Holandska Gvajana. Ustvari, nisu oni losi, samo, ove godine jesu. Nedovoljno losi da izgube od nas, doduse. Treba biti los za medalju zlatne boje da bi izgubio od nas. I ajd, sad, kako to vec ide, mec pocinje cuvena petorka, ponovo nova:
- Rakocevic - ovoga puta nas najbolji igrac je plej, pa lepo se setio Zelimir
- Jaric - igra beka, pocinje sjajno, skakuce na terenu, pogadja CAK i sa distance, sto sa njegovim stilom sutiranja dodje kao malo cudo
- Gurovic - nisko krilo bi trebalo da je tu da ubaci neki kos, neku trojku, nesto, BAREM nesto...
- Radman - eeeeee, ovaj igrac je poseban. Treba ga maziti i paziti i osisati mu taj suludi konjski repic vec jednom... Eto sta dobijete kad ukrstite gramic mozga, gomilu misica i Peru Drobnjaka kao mentora -> dilmeza koji moze konju rep da iscupa, a jedino sto ume na terenu je trojka
- I naravno, kao tackica na z, centar je Rebarac. Gerijatrija-dvostruki bajpas-2metra na sat-sator u reketu Rebarac.
I kako je pocelo, tako se na nesrecu nije zavrsilo. Sve lepo sjajno, pogadjaju se bacanja, skakuce se po terenu, svi srecni, zadovoljni, publika doziva Drazu, doziva Pavla Djurisica, doziva sve smrtne neprijatelje braca Hrvata i braca Turaka i braca Albanaca i braca Bosanaca, pa cak i braca Iranaca na neki nacin, i tako se izgura poluvreme sa nekim kao vodjstvom.
I onda drugo poluvreme. Kosarka je tako cudna igra. Ima eto jedno poluvreme, ali onda gle cuda, ima i neko tamo drugo poluvreme. Ponekad se i sam zacudim zasto to drugo poluvreme uopste postoji. I igraci su ljudi, zasto da igraju vise od 20 minuta? Sta im znaci taj glupi odmor na sredini? Eto, recimo, nasi su verovatno otisli do lokalne birtije, mozda procitali po koji zadnji broj Sveta i Profila, saznali za nove afere Natase Bekvalac (ipak igraju u Novome Sadu), popili po koji Red Bull, i nazad na teren.
I dobro sad, krene da se topi vodjstvo, pa onda bude nesto nereseno, a nasi ne vole kad je nereseno pa rese da dopuste rivalu da malo vodi, pa se kao nesto vrate na nereseno, ali rekoh oni bas ne vole nereseno. Tako da rival onda opet povede. I tako do kraja. I za kraj divan pokusaj naseg ponosa i dike, Crnogorcine Scepanovica, najboljeg na terenu, i zasluzio je momak da igra celo drugo poluvreme. Ipak je on Scepanovic. Tako je, Scepanovic! Radman se pokazao kao mnogo bolji fudbaler od kosarkasa, jer je poslao basketaru jednim odmerenim, preciznim sutom pravo u glavu nekoliko klinaca u publici. Divan zavrsetak Novosadske rapsodije. Oni nama Drazu i Mars do Drine, mi njima basketaru u glavu.
Jos malo ljutih pogleda posle, krece koMferencija za stampu. Cacanin Zelimir vodi glavnu rec. Kako ide ono - 7 stupnjeva soka - pa krenulo je, radi cak i na Cacanima. Prvo neverica, pa bes, pa poricanje, pa depresija, pa jos ponesto... I za kraj po neka divna iskrena suza. A ja ne volim kada drugi placu, pa i ja placem sa njima. Place nacija sa njima.
Onda selektor vadi masinu za predenje:
"Igraci su budale, igraci nisu ljudi, igraci su egoisti, igrace treba zastititi, igraci ostaju do 5, igraci citaju Svet, igraci se provode, igraci sede u nekim kaficima, igraci se mrze, igraci imaju klanove, igraci su u sektama, igraci se ne pomazu, igraci ne idu u odbranu, igraci ne rade sta im kazem, igraci ME NE SLUSAJU. Buhuhuhuhu."
A jel? Nije, nego? Sija ili vrat?? Zamisljam babarogu Obradovica kako kinji svakog igraca ponaosob, a cim neko nesto kaze, ovaj prodorni Cacanin mu se razdere na uvo kako je on ZAKON i kako njega slusati MORA. Pa onda psiholoski sastanci do duboko u noc. Pa jesmo li mi zaista zaostali jos od paleolita da pravimo klanove u sopstvenoj reprezentaciji!? Kako ide ono: poglavica brdoviti Scepan sa jedne i veliki zupan Nedza Krstic sa druge strane. Ovo me na neki cudni bizarni nacin podseca na veoma inteligentnu konstataciju: Da su delfini stvaaarno pametni, nasli bi nacin da se izbatrljaju iz ribarskih mreza.
-----
E pa dragi stranci, dobrodosli u zemlju primitivnih idiota. Dobrodosli u zemlju ponosnih majmuna. Zalim i nad mojom sudbinom, 4 dana volontiranja u Areni, 4 dana volontiranja u zatvoru. A mogao sam da prodjem i bolje u zivotu.
